Izvor: Kurir/Sanja Đorđević
Veštačka inteligencija, internet stvari (IOT), humanoidni roboti, samovozeći automobili polako postaju realnost
Fikcija Stivena Spilberga iz filma “Veštačka inteligencija” iz 2001. godine umnogome je postala stvarnost, a neke od revolucionarnih promena koje je četvrta industrijska revolucija unela u naše živote biće predstavljene na 63. Međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća (UFI), koji se od 21. do 24. maja održava u Beogradu.
U iščekivanju prezentacija domaćih i stranih haj-tek izlagača Kurir je napravio pregled najinteresantnijih novina koje će oblikovati našu budućnost.
Naime, zahvaljujući četvrtoj industrijskoj revoluciji električni, pametni automobili sve su brojniji na ulicama svetskih metropola, a roboti preuzimaju proizvodnju u fabrikama. I to je tek početak, jer nezaustavljiv razvoj interneta i digitalizacije već nam priprema nove dobre stvari.
– Budućnost IT sektora su veštačka inteligencija, internet stvari (IOT), blokčejn, humanoidni roboti i samovozeći automobili. IT sektor “opamećuje” i modernizuje društvo i svet, ali donosi i brojne izazove koji će uticati na život ljudi i tržište rada. Zato bi tehnološki napredak trebalo podrediti ljudima, i to u korist društva, a ne obrnuto – naglašava Maja Gazdić, IT inženjer u EMS i član CIGRE Srbija.
Razvoj veštačke inteligencije, kako podseća, doveo je najpre do pojave pametnih telefona koji su sada u masovnoj upotrebi, zatim pametnih satova, a kao spoj digitalizacije i modne industrije dolazi pametan nakit – prstenje, ogrlice, minđuše…
– Pametan nakit, kao tehnološki modni trend, treba da ima savremenu primenu pored osnovne dekorativne. On može da služi za upravljanje internet stvarima – različitim uređajima, koji su povezani na internet mrežu, ali i da sakuplja zdravstvene podatke pomoću elektronike i senzora, koji su ugrađeni u njega, na primer, meriće impuls, broj otkucaja srca i time pomoći u prevenciji različitih bolesti i oboljenja. Upotrebom pametnog nakita dobija se veća kontrola nad našim zdravstvenim informacijama. Pacijenti, u tom slučaju, mogu da preduzmu različite mere i akcije, promene životne navike ili uzimaju potrebne lekove – napominje Gazdićeva.
Takođe, tehnologija IOT (internet stvari) donosi nam daljinsko upravljanje i kontrolu nad različitim uređajima – frižiderima, usisivačima, roletnama, bojlerima, televizorima, šporetima…
ČINJENICE
– prvi pametni telofon nazvan Sajman nastao je 1994. godine i prodat je u samo 50.000 komada jer je koštao 1.100 dolara
– ekspanzija smartfona počela je s pojavom “ajfona 4” 2010. godine, mada je prvi “ajfon” napravljen 2007.
– najpopularniji robot na svetu je usisivač koji se i u Srbiji može kupiti po ceni od 300 evra pa naviše
– 3D štampači, uz pomoć kojih sami kod kuće možete napraviti razne stvari od plastike, gume, drveta ili metala, takakođe se prodaju i u Srbiji po seni od 500 evra pa naviše
– serijska proizvodnja električnih automobila započeta je 2011. godine, mada je prvi e-automobil napravljen 1898.
– kompanije širom sveta rade na razvoju samovozećih automobila – prednjače SAD, Nemačka i Kina
IoT U UPOTREBI
– pametni termostat je jedan od prvih IoT proizvoda za kuću i kancelariju, koji pamti naš raspored i navike i u skladu sa tim podešava temperaturu
– pametna brava zaključava vrata automatski kada izađemo i otključava ih neposredno pre našeg ulaska u kuću. Bravom se upravlja pomoću aplikacije na telefonu
– pametni frižider pomoću Wi-Fi šalje podatke o tome koje namirnice imate u frižideru, koji im je rok trajanja, a može da predlaže i recepte
– pametne sijalice mogu da menjaju boju, da se uključe i isključe prema zadatom rasporedu, ili biti sinhronizovane sa muzikom
– pametna četkica za zube mapira dobro i loše četkane delove usta i upozorava na koje delove bi trebalo obratiti pažnju
STATISTIKA
50 milijardi povezanih uređaja postojaće u svetu do 2020. godine
3 firme u Srbiji prave rešenja za IOT
10 odsto ljudi nosiće odeću sa internet konekcijom do 2025.